?
Hlorofil je sastojak iz biljaka koji skuplja svetlost i koristi je za stvaranje energije. On daje biljkama zelenu boju i za biljke je ono što je krv za čoveka. Hlorofil blagotvorno utiče na organizam čoveka, od alkalizovanja organizma, do zaštite od raka.
Zaštitni mehanizam hlorofila je jednostavan, objašnjavaju naučnici – on vezuje i izoluje kancerogene materije u gastrointestinalnom traktu i „sprovodi“ ih iz organizma.
Hlorofil pomaže u borbi protiv rasta kancerogenih ćelija i deluje kao antioksidans u organizmu. On blokira metabolizam hemikalija koje oštećuju DNK. Štiteći DNK od oštećenja, sprečava se razvoj kancera.
Hlorofil pomaže u dovođenju kiseonika u organizam, što ometa napredovanje kancera. Efikasno „dostavlja“ magnezijum i pomaže krvi da prenese kiseonik do svih ćelija i tkiva.
Poznato je i da poboljšava cirkulaciju, varenje, imunitet i organe koji čiste (detoksikuju) organizam, što dalje na različite načine doprinosi zdravlju.
Između ostalog hlorofil i:
* Čisti krv, povećava nivo kiseonika u krvi, doprinosi boljoj krvnoj slici.
* Detoksikuje organizam.
* Bogat je enzimima koji brzo podmlađuju ćelije.
* Bogat je amino kiselinama.
* Izvlači toksine iz jetre i poboljšava funkciju jetre.
* Reguliše nivo kalcijuma u organizmu.
* Alkalizuje organizam, deluje kao antioksidans, bori se protiv infekcija u organizmu.
* Deluje protiv upala, pomaže u isceljivanju rana, eliminiše zadah iz usta i neprijatan miris tela.
* Hrani srčana tkiva gvožđem i magnezijumom.
* Pomaže u regulisanju menstruacije.
* Revitalizuje vaskularni sistem.
* Poboljšava zdravlje zuba i desni.
* Koristi kod problema sa povišenim nivoom šećera u krvi.
* Doprinosi stvaranju zdrave crevne flore.
* Pomaže kod slučajeva anemije izazvane nedostatkom proteina.
* Vezuje za sebe i izbacuje teške metale iz organizma.
Svaka zelena biljka koju pojedete sadrži određeni nivo hlorofila, ali neke vrste imaju više hlorofila od drugih. Uopšteno govoreći, što je boja voća ili povrća tamnije zelena, to ono sadrži više hlorofila; tamnozeleno lisnato povrće (kelj, rukola, blitva, spanać…) je najbogatije hlorofilom. Začinske biljke poput peršuna i lista korijandera takođe su odličan način da obogatite ishranu hlorofilom. Plavo-zelene alge, npr. spirulina i hlorela, takođe su bogate hlorofilom, isto kao i svi izdanci (klice). Pšenična trava, ječmena trava i trava lucerke spadaju u najbogatije izvore hlorofila. Sok od ovih trava je jako moćan u detoksikaciji organizma.
Hlorofil se lako apsorbuje i asimiluje u organizmu. Organsko povrće i voće ili sveže isceđeni sokovi od njih su najbolji način da unesete najviše hlorofila u organizam. Hlorofil se može uneti i putem suplemenata.
Ono što mom organizmu izuzetno prija, naravno pored svih navedenih namirnica, jeste zeleni sok od žita u zaledjenom stanju. Po meni je to prava vitaminska bomba sa pozitivnim efektima na organizam. Zeleni sok od žita sadrži 90 različitih minerala i mikroelemenata. Sadrži u sebi sve neophodne mineralne materije neophodne našem organizmu. Izuzetno važni minerali i mikroelementi jesu: K (kalijum), Ca (kalcijum), Na (natrijum), Mg (magnezijum), Cu (bakar), Se (selen), Fe (gvožđe) + 75 mikroelemenata.
Sadrži vitamine A, C, E, B, K.
Odlično je i preporučujem svima!!
Dakle dragi moji, uvrstite što više zelenila u svoje obroke, salate, smutije, cedite sokove od istih… Bićete puni energije, nećete osećati umor, unećete dosta vitamina u svoj organizam i jako bitno- „okupaćete“ svoje ćelije kiseonikom.
Ljubi vas Dijana?
Kaca
Kako da napravimo taj sok od zita?
Aleksandra
I mene zanima gde nabavljas to zito i kako da napravim som? Pozz?